Theses metadata

“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.

Export

Creator:	Popović, Nemanja
Title:	Међусобна условљеност привредног раста и расподјеле друштвеног дохотка
Copyright date:	2025
Trajni link:	https://phaidra.ucg.ac.me/detail_object/o:1904?tab=0#mda
Pregled teze:
Download link:
Select license:	Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)

Academic metadata

Theses Type:	Phd. theses
Academic Expertise :	Društveno-humanističke nauke
Academic Title:	doktor nauka - ekonomske nauke
University:	Univerzitet Crne Gore
Faculty:	Ekonomski fakultet
Group:	Studijski program Ekonomija

Other Theses Metadata

Title translated:	Interdependence of economic growth and income distribution
Format:	PDF/A (pages)
Abstract:	У овом истраживању испитиван је међусобни утицај привредног раста и расподјеле друштвеног дохотка кроз панел ВАР, АРДЛ и ВЕЦМ моделе. Након теоријског осврта и опсежног приказа стилизованих чињеница по питању економске неједнакости и привредног раста, конструисани су економетријски модели и спроведено је емпиријско истраживање. Најприје, кроз стилизоване чињенице тестирана су три истраживачка питања постављена у раду. Истраживање у том дијелу је показало да је у годинама од 1990. до 2022. дошло до повећања неједнакости унутар држава, док се неједнакост међу њима смањила, што говори о утицају глобализације на економску неједнакост. Такође, показало се и да се повећање економске неједнакости може повезати са разликама у расподјели дохотка од рада и дохотка од капитала, из разлога што је повраћај на капитал био значајно већи него раст реалних зарада у анализираном периоду. Подаци су показали и да је слабљење средње класе у већини развијених земаља и земаља у развоју, повезано са опадањем нивоа синдикалне организованости у њима. Економетријски дио истраживања је спроведен на панел узорку од 26 земаља, Балкана, Источне Европе и Азије, за период од 1995. до 2022. године и у том дијелу су тестиране три хипотезе. Резултати су показали да у земљама са равномјернијом расподјелом дохотка нису забиљежене стабилније стопе раста током времена, што је тестирано помоћу динамичких модела и Чоу теста преломне тачке. Тестови су показали и да се у државама гдје је неједнакост већа није десио шок, док у државама гдје је неједнакост мања јесте. Ово се објашњава кроз саме карактеристике држава које чине један, односно други узорак, гдје је главна тачка раздвајања јака индустрија (реални сектор) и изражена домаћа тражња. Истраживање је показало и да равномјернија расподјела дохотка доводи до интезивнијег привредног развоја. У овом дијелу анализе, коришћени су индикатори ХДИ индекс и Гини коефицијент, и показало се да у оба подузорка постоји негативна корелација и статистички значајан однос, што ће рећи да смањење неједнакости узрокује повећање животног стандарда у држави и обратно. Трећа хипотеза се односила на тржиште рада у Црној Гори и однос незапослености и економске неједнакости. Анализом узорка, кроз ВАР моделе, од 2007. до 2021. године утврђено је да постоји статистички значајан однос и позитивна веза између Гини коефицијента и стопе незапослености и дугорочне стопе незапослености. Добијени резултати су од изузетног значаја за креаторе економских политика, али и врло вриједна полазна тачка у даљим истраживањима.
Abstract:	In this research, the mutual influence of economic growth and income inequality was examined through panel VAR, ARDL and VECM models. After a theoretical review and an extensive presentation of stylized facts regarding economic inequality and economic growth, econometric models were constructed and empirical research was conducted. First, three research questions posed in the paper were tested through stylized facts. The research in that part showed that in the years from 1990 to 2022, there was an increase in inequality within countries, while inequality between them decreased, which speaks of the impact of globalization on economic inequality. It has also been shown that the increase in economic inequality can be linked to differences in the distribution of income from work and income from capital, for the reason that the return on capital was significantly higher than the growth of real wages in the analyzed period. The data also showed that the weakening of the middle class in most developed and developing countries is connected with the decline in the level of trade union organization in them. The econometric part of the research was conducted on a panel sample of 26 countries, the Balkans, Eastern Europe and Asia, for the period from 1995 to 2022, and three hypotheses were tested in that part. The results showed that countries with a more even distribution of income did not record more stable growth rates over time, which was tested using dynamic models and the Chow breakpoint test. The tests also showed that the shock did not occur in countries where inequality is higher, while it did in countries where inequality is lower. This is explained through the very characteristics of the countries that make up one or the other sample, where the main point of separation is a strong industry (real sector) and strong domestic demand. The research also showed that a more even distribution of income leads to more intensive economic development. In this part of the analysis, the indicators HDI index and Gini coefficient were used, and it was shown that in both subsamples there is a negative correlation and a statistically significant relationship, which means that the reduction of inequality causes an increase in the standard of living in the country and vice versa. The third hypothesis related to the labor market in Montenegro and the relationship between unemployment and economic inequality. By analyzing the sample, through VAR models, from 2007 to 2021, it was determined that there is a statistically significant relationship and a positive relationship between the Gini coefficient and the unemployment rate and the long-term unemployment rate. The obtained results are of exceptional importance for the creators of economic policies, but also a very valuable starting point for further research.
Authors Key words:	Економска неједнакост, привредни раст и развој, расподјела, зараде, друштвени доходак, панел подаци
Authors Key words:	Economic inequality, economic growth and development, distribution, earnings, national income, panel data
Language:	Serbian

Abstract:

У овом истраживању испитиван је међусобни утицај привредног раста и расподјеле друштвеног дохотка кроз панел ВАР, АРДЛ и ВЕЦМ моделе. Након теоријског осврта и опсежног приказа стилизованих чињеница по питању економске неједнакости и привредног раста, конструисани су економетријски модели и спроведено је емпиријско истраживање. Најприје, кроз стилизоване чињенице тестирана су три истраживачка питања постављена у раду. Истраживање у том дијелу је показало да је у годинама од 1990. до 2022. дошло до повећања неједнакости унутар држава, док се неједнакост међу њима смањила, што говори о утицају глобализације на економску неједнакост. Такође, показало се и да се повећање економске неједнакости може повезати са разликама у расподјели дохотка од рада и дохотка од капитала, из разлога што је повраћај на капитал био значајно већи него раст реалних зарада у анализираном периоду. Подаци су показали и да је слабљење средње класе у већини развијених земаља и земаља у развоју, повезано са опадањем нивоа синдикалне организованости у њима. Економетријски дио истраживања је спроведен на панел узорку од 26 земаља, Балкана, Источне Европе и Азије, за период од 1995. до 2022. године и у том дијелу су тестиране три хипотезе. Резултати су показали да у земљама са равномјернијом расподјелом дохотка нису забиљежене стабилније стопе раста током времена, што је тестирано помоћу динамичких модела и Чоу теста преломне тачке. Тестови су показали и да се у државама гдје је неједнакост већа није десио шок, док у државама гдје је неједнакост мања јесте. Ово се објашњава кроз саме карактеристике држава које чине један, односно други узорак, гдје је главна тачка раздвајања јака индустрија (реални сектор) и изражена домаћа тражња. Истраживање је показало и да равномјернија расподјела дохотка доводи до интезивнијег привредног развоја. У овом дијелу анализе, коришћени су индикатори ХДИ индекс и Гини коефицијент, и показало се да у оба подузорка постоји негативна корелација и статистички значајан однос, што ће рећи да смањење неједнакости узрокује повећање животног стандарда у држави и обратно. Трећа хипотеза се односила на тржиште рада у Црној Гори и однос незапослености и економске неједнакости. Анализом узорка, кроз ВАР моделе, од 2007. до 2021. године утврђено је да постоји статистички значајан однос и позитивна веза између Гини коефицијента и стопе незапослености и дугорочне стопе незапослености. Добијени резултати су од изузетног значаја за креаторе економских политика, али и врло вриједна полазна тачка у даљим истраживањима.